Spolja jadac – unutra gladac: Nekonkurentan dizajn srpskih proizvoda

Nedavno sam na različitim internet portalima pročitao vest da je direktor danske firme „Balanced food” Kim Breting, izjavio da su srpski proizvodi odlični, ali da zbog loše ambalaže teško prolaze u inostranstvu.

To u prevodu znači: spolja jadac -unutra gladac.

‘’Mile, a šta ti je to – industrijski dizajn?’’

Da ti ja, Srbo, ne bih objašnjavao i davao stručne definicije, pogledaj ovaj video klip i biće ti sve jasno.

Zašto  preko 90% srpskih proizvoda (po mojoj slobodnoj proceni) i danas ima tako loš i nekonkurentan dizajn?

Prema mojoj proceni, najbolji industrijski dizajn srpskih (jugoslovenskih) proizvoda bio je krajem ’70.-ih i tokom  ’80.-ih godina prošlog veka, kada je tadašnja jugoslovenska industrija u skoro svemu pratila svetske trendove i kada smo bili konkurentni i kvalitetom i cenom, pa i dizajnom. 

Razlog tome je bio i taj što smo imali trgovinske povlastivce  na mnogim zapadnim tržištima, na kojima smo naučili šta to prodaje proizvod. Takođe bih se osvrnuo i na pojavu ‘’novog talasa’’ kako u muzici, tako i u ostalim sferama života.

Međutim, na tom nivou razvoja smo i ostali i začaurili se tokom devedesetih i brzo doživeli krah, kako vrednosnog sistema, tako i cele industrije, pa i sfere industrijskog dizajna, koji je baš tokom tih godina, usled razvoja tehnologije i tržišta, doživeo bum u svetu.

Naši proizvođači su se ‘’krpili’’ čak i za domaće tržište i naglašavali samo kvalitet proizvoda (prvenstveno mislim na prehrambene), dok je ambalaža bila manje bitna, vođeni onom starom:

‘’Odelo ne čini čoveka’’.

Da, u pravu ste – ne čini ga, ali dosta govori o istom.

Pođite od sebe. Šta imate u ormaru? Jel samo nosite dronjke ili ipak imate i neku ‘’svedenu’’ kombinaciju makar za posebne prilike? Zašto imate ‘’lepe i fensi’’ stvari, kad mislite da je dovoljno za vaš imidž da ljudi znaju da ste ‘’ljudina’’ sa kvalitetnom dušom?

Da li na prvi sastanak sa devojkom/momkom idete u dronjcima, neočešljani, neumiveni, neokupani?

Naravno da ne!

Pa zašto, zaboga – naši proizvođači misle da mogu ‘’smuvati’’ npr.frnacuskog ili skandinavskog potrošača u dronjcima?

Zabluda prva: ‘’Sjećaš li se Doli Bel’’?

Naši izvoznici (ruku na srce i nema ih mnogo) smatraju da se strani potošači sa starih tržišta i dalje sećaju sa nekom posebnom setom njihovih (ex-Yu) proizvoda i da se sećaju kvaliteta.

Khm, khm. Da, to bi bilo istinito da ti potrošači nemaju sad između 80 i 100 godina i da imaju odlično pamćenje, kao i da se na tržištu ništa nije promenilo i da ga nisu preplavili novi kvaliteni i odlično upakovani proizvodi, čak i iz zemalja bivšeg ‘’Istočnog bloka’’. Bivša devojka našla novog dečka.

Zabluda druga: ‘’Garderoba je skupa.’’

Naši proizvođači i ne razmišljaju o tome da umesto npr. sirove maline roland, koju izvoze u Nemačku, na isto to tržište izvezu i upakovanu malinu sa naznakom geografskog porekla tipa: ‘’Made in Serbia’’.

Nemački potrošači, obzirom da se srpska malina (jedna od najkvalitetnijih u svetu) pakuje u Nemačkoj misle da je to upravo nemački proizvod. To nam govori i da je brendiranje naše zemlje na nuli. Bukvalno.

Zabluda treća: ‘’Moj rođak sa sela’’.

Dizajneri ambalaža su uglavnom ‘’rođaci sa sela’’ vlasnika naših proizvodnih kompanija. Evo kako razmišljaju: 

‘’Onaj Milevin mali se razume u kompjutere i nešto pravi neke slike, a i im’o je peticu iz likovnog. Mogu njega da unajmim da mi napravi gizdavu ambalažu i da mu dam nešto para za džeparac, da mu se nađe.’’ Mislio je na 50 evra.

Ok, kod nas se još uvek na marketing gleda kao na trošak, a ne kao na investiciju. Razumljivo je da proizvođači ''nemaju dosta para'' za sve marketing aktivnosti (osim za TV reklame – nervirajuće, koje su usput 10 puta skuplje, al ako nisi na TV-u, nisi uspeo u životu).

Moj predlog: 

Napravite takmičenje za dizajn ambalaže, kako bi mladi i profesionalni dizajneri mogli da se afirmišu, a usput da smanjite troškove dizajna.

Zabluda četvrta: ‘’Sam svoj majstor’’.

Zašto se pobogu,  ne udruže sa ostalim proizvođačima i prerađivačima, i tako lakše, u masi, podnesu troškove za marketing aktivnosti. Takođe i država je kriva, jer nije uvela rigoroznije standarde kvaliteta pakovanja i ambalaže.

Da ne grešim dušu, postoje određeni napori kroz projekte tipa: ‘’Najbolje iz Srbije’’, koji su veliki korak i dobra stvar za rešavanje pitanja plasmana naših proizvoda i uvođenja standarda, međutim i takvim projektima treba posvetiti više pažnje od strane svih, pa i države.

Zabluda peta: ‘’Kvalitetno = skupo’’.

Ne znam da li je to rezultat nekih marketinških istraživanja, ali postoji tvrdnja da se u Srbiji i namerno radi lošiji dizajn jer tako proizvod deluje jeftinije, dok bi kvalitetan dizajn uplašio potrošače koji bi odmah pretpostavili da je taj proizvod mnogo skup.

Ok, možda bi prestravio moju babu, čija je penzija na nivou neslane šale i koja ima četiri razreda osnovne škole, ali da li je ona prosečan potrošač u Srbiji i da li je takav potrošač slika ciljnog tržišta naših proizvođača? Mislim da nije. 
Opet je razlog – loša svest naših proizvođača o svim marketing aktivnostima, ne samo o dizajnu ambalažefinalnog proizvoda.

Mislim, odnosno – nadam se, da će uskoro doći do osveženja svesti naših preduzeća, u smeru prestanka  vređanja inteligencije domaćih potrošača i da će se potuditi da ‘’povrate bivše devojke’’, tako što će se bar za početak ‘’okupati i ispeglati’’ ili makar skupiti malo para, a više ukusa i pameti, pa da unajme ’’ profesionalne krojače za nova i lepa odela’’.

‘’Borba za srca potrošača počinje na rafovima supermarketa.’’

Ne dozvolite ''spolja jadac - unutra gladac''!

*Jedan od mnogih interesantnih linkova o industrijskom dizajnu. namerno sam izabrao ovaj, obyirom da je naš proizvođač zauzeo visoku poziciju na listi najboljih: 

34 Coolest Food Packaging Designs Of 2012